Za zdrav MIKROBIOM

U našim crevima postoji više bakterija nego što u telu imamo ćelija! Nedavno je jedan naučnik rekao da smo mi samo 10% čovek, a 90% smo bakterije! Bakterije ulaze u sastav crevne flore koja obavija unutrašnjost creva i čija površina zahvaljujući svim crevnim resicama i mikroresicama, zauzima ogromnu površinu, veličine dva teniska terena!

Skup svih tih bakterija naziva se mikroflora ili danas stručno: Organ – MIKROBIOM. To je organ sa najvećom površinom u našem telu! Težina bakterija u telu iznosi preko 2 kg, a njihov broj čine trilioni crevnih bakterija, različitih vrsta – više od pet stotina! Mikrobiom krije odgovore na sledeća pitanja:

Gde nastaje emocionalna glad?
Kako bakterije pomažu mršavljenju?
Zašto nije svejedno šta jedemo?

Da krenemo iz početka:

Ovaj zaboravljeni „ružni“organ je danas u fokusu nauke. Zašto? Pa u njemu je sadržan skoro celokupan imuni sistem, a danas postaje jasno da snažno utiče i na naš emotivni život.

U eksperimantalnoj studiji miševima različitih grupa transplantiran je Mikrobiom. Ispostavilo se da su se preko Mikrobioma preneli i određeni obrasci ponašanja. Stidljivi miševi su postali aktivniji i obrnuto! Wow …   

Gde je naš “drugi mozak”?

Digestivni trakt se često naziva naš „drugi mozak“. Istina je da emocije, i dobre i loše, osećamo prvo u stomaku, zar ne? Da, da, ako smo zaljubljeni, osećamo leptiriće u stomaku, kad smo uplašeni, preseče nas bol u želucu, pred ispit ili važan sastanak stomak nas „zakovitla“…

Napravite mali eksperiment i simulirajte sebi osećanja tipa besa, zadovoljstva, sumnje, straha i primetićete kako stomak “oseća” – ili se pomera nazad ili napred ili se širi, skuplja…

S toga mnogi naučnici tvrde da je stomak ustvari „prvi mozak“. On šalje mozgu DEVET puta više signala, nego što mozak šalje stomaku! Upravo zato stomak utiče na naše ponašanje i raspoloženje.

„Mikrobiom utiče na naše emocije mnogo više nego što smo ikada sanjali“, kaže prof. Peter Holzer, neurogastroenterolog sa Instituta za eksperimentalnu i kliničku farmakologiju Medicinskog univerziteta u Gracu. Svako ima svoju individualnu kompoziciju crevne flore“, tvrdi prof. Holzer, „Preko nerava, hormona, digestivni trakt utiče na mozak i samim tim na naše emocije, pa izgleda da to nisu dva sistema, već jedan. Pacijente sa gastrointestinalnim problemima često prate anksiozni poremećaji i depresivna raspoloženja.“

U prošlosti se uzrok mentalnih bolesti tražio samo u mozgu, pacijenti su otpuštani bez dijagnoze, sa opisom da umišljaju problem, sve do senzacionalnog otkrića da se pregledom Mikrobioma može dijagnostikovati psihički poremećaj! Zdrava crevna flora čini osobu stresrezistentnom tj. dopinosi boljem podnošenju stresa.

Pravilna ishrana za srećne misli, lepa osećanja

Putem nervnih puteva, hormona i metaboličkih produkata crevne bakterije utiču na mentalne i neurološke bolesti. Na primer jedan od najpozatijih hormona sreće serotonin se 90 % proizvodi u digestivnom traktu! [1]

Kako to? Serotonin u digestivnom traktu nastaje iz aminokiseline triptofan, i taj proces se odigrava u specijalnim enterohromafinskim ćelijama digestivnog trakta – ali je proces moguć isključivo uz pomoć dobrih bakterija digestivnog trakta. To znači da dobre“ digestivne bakterije DIREKTNO utiču na proizvodnju serotonina u crevima, dakle dobre bakterije rade isto ono što rade antidepresivi.

Ali to nije sve. Serotonin nije zadužen samo za naše dobro raspoloženje. Nova istraživanja su pokazala da serotonin može mnogo više. Serotonin pomože u prevenciji bakterijskih infekcija! 

Pravilnom ishranom protiv infekcija

Infekcije sa E. coli, na primer, izaziva dijareju, bol u stomaku i, kod žena, često cistitis. Tim istraživača dr. Vanesa Sperandio je otkrio da je serotonin uticao da se broj bakterija E. coli značajno smanji.

Slično se ponovilo sa infekcijom Citrobacter rodentiumom, koja izaziva kolitis i slične intestinalne infekcije. Kod miševa koji su proizvodili dovoljno serotonina, otkriveno je manje bakterija. Nasuprot tome, miševi koji su nedovoljno proizvodili serotonina su se razboleli kada su bili izloženi bakteriji i često su od bolesti umirali. „Serotonin čini loše crevne bakterije nesrećnim”, kaže istaživač tima Sperandio i dodaje da „ovo otkriće može imati dalekosežne efekte i dovesti do novih implikacija u lečenju bakterijskih infekcija, a da to nisu antibiotici.”[2]

Bakterije pomažu mršavljenju – nije svejedno šta jedemo

Dugo je važila logika da ukoliko želimo da smršamo, treba samo da smanjimo unos kalorija. Zašto su onda maslinovo ulje, orasi, avokado zdravi iako su veoma kalorični? Zašto je integralni hleb bolji od belog hleba iako ima isti broj kalorija? Sam broj kalorija nije presudan. Zdrava crevna flora je važna i za proces mršavljenja.

Ukoliko „loše“ bakteriju uzmu nadmoć u crevima, to može uzrokovati mnogo više nego samo probavne smetnje. Bakterije menjaju naš matabolizam! Naučnici su u eksperimentima primetili da se jedni miševi goje više od drugih iako jedu istu količinu i vrstu hranu.

Miševi sa većim brojem „loših“ bakterija Firmicutes u crevima skloniji su gojenju. Studije sa gojaznim ljudima su takođe pokazale dominaciju tih bakterija u njihovoj crevnoj flori. „Loše“ bakterije vole brzu hranu, vole „slasno i masno” i prouzrokuju konstantne inflamatorne procese u digestivnom traktu.

S druge strane, prevaga „dobrih“ bakterija Bacteroidetes dovodi do smanjenja telesne težine. Nova otkrića u domenu “mikrobioma” su tek počela i utvrđuju međusobnu zavisnost ishrane i Mikrobioma.

Postoji velika nada da se nađu efikasnije mere protiv gojaznosti. Možda se u tome krije odgovor da ustvari emocionalna glad nastaje pre u stomaku nego u glavi! We are what THEY (bacteria) eat! 

Kako povećati broj „dobrih“ bakterija?

„Dobre“ crevne bakterije se hrane onim što naš digestivni trakt ne vari, a to su: vlakna, otporni skrobovi i sl. Te bakterije vole povrće a posebno: luk, praziluk, beli luk, kupus, zatim dunje i jabuke, ali i hladan krompir, ohlađeni pirinač, bajat hleb i sve fermentirane namirnice.

Fermentirana hrana poput kiselog kupusa, kiselog povrća, kefira sadrži važne bakterije mlečne kiseline. I mahunarke, integralne žitarice i tamna čokolada podstiču ne samo broj već i raznovrsnost bakterija unutar mikrobioma.

Upravo je njihova raznolikost povezana sa pozitivnim efektima i zdravom crevnom florom, jer se ustanovila povezanost određenih bolesti s manjkom pojedinih bakterijskih vrsta.

Kada obezbedimo prevagu i raznolikost „dobrih” bakterije dešava se u crevima sledeće: one proizvode i otpuštaju tkz. *masne kiseline kratkog lanca* koje su od enormnog značaja za naše zdravlje. Jedna i najvažnija od njih se zove butirat. Butirat ima jako antiinfamatorno dejstvo, umanjuje rizik od pojave alergija na hranu, hroničnih upalnih procesa, kancerogenih ćelija, autoimunih bolesti, povećava osetljivost insulina, smanjuje nivo šećera u krvi, apetit pa tako i pojavu gojaznost.

Nije svejedno šta jedemo!

Programirajte stomak na mršavljenje!

Nije uvek psiha kriva, ne zabravite i ovaj fiziološki uzrok gojaznosti. Gojaznost prouzrokuje promene u digestivnom traktu, hronična “tiha” zapaljenja, drugačiji sastav crevne flore, drugačiji pogled i reakciju na hranu, drugačije preference,… Sve to treba menjati.

I promena ukusa je trening. Ljudi koji jedu mnogo slatkiša ili tome slično imaju veću želju za tom hranom, ljudi koji jedu (uslovno rečeno) zdravo, njima se ta hrana i svidja. Treba se “programirati” na “dobru hranu” (stomak, crevnu floru … ) pa će nas tada i hrana kao i sam proces radovati, čime će i kriza biti sve manje i manje. Za sve to je, ipak, potrebno vreme.

Svesno kreirajući sopstvenu ishranu možemo da programiramo sopstvenu crvenu floru u dobrom pravcu. Time ćemo pospešiti rast triliona bakterija, koje su naši prijatelji i koje će biti u stanju da nam poprave raspoloženje i da nam omoguće da postanemo ili ostanemo vitki na duže staze. Zdrava ishrana definitvno jača našu crevnu floru.

Već postoje dokazi da zdrav mikrobiom pomaže u lečenju multiple skleroze, parkinsonove i alchajmerove bolesti, psorijaze i dr. Polaže se velika nada da može lečiti i mnoge druge neurološke i psihičke poremećaje.

Zbog svih tih funkcija naučnici Mikrobiom nazivaju „SUPERORGAN“. Može se samo pretpostaviti koliko još tajni krije ovaj nevidljivi, ali moćni svet u nama.

---

[1] Pooja A Shah  Serotonin as a Mitogen in the Gastrointestinal Tract: Revisiting a Familiar Molecule in a New Role, Epub May, 2021 May https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34022423/

[2] Aman Kumar, Vanessa Sperandio at al,The Serotonin Neurotransmitter Modulates Virulence of Enteric Pathogens,  June, 2020, https://doi.org/10.1016/j.chom.2020.05.004