Koja-je-razlika-izmedju-probiotika-i-prebiotika

PREBIOTIK VS. PROBIOTIK

Termin prebiotici ne treba mešati sa probioticima. Probiotici su živi mikoorganizmi (npr. laktobakterije, bifidobakterije) koji DIREKTNO poboljšavaju broj i efikasnost „dobrih“ crevnih bakterija. Primer probiotika u hrani su kefir, kiselo mleko, ali i fermentisana hrana kao što su sirovi i kiseli kupus, sirovo mlečno-kiselo fermentirano povrće itd.

Prebiotici služe kao hrana dobrim crevnim bakterijama i na taj način INDIREKTNO podržavaju razvoj crevne flore. Prebiotik se naziva supstanca koja hrani isključivo korisne sojeve bakterija, a ukoliko odgovarajuća supstanca hrani i štetne bakterije, onda ona nema svojstva prebiotika.

Prebiotici spadaju u posebnu vrsta vlakana koje naš digestivni trakt ne apsorbuje u crevima i tako nesvareni migriraju iz želuca preko tankog creva u debelo crevo. Vlakna počinju da fermentiraju u crevima, usled čega se snižava Ph vrednost u debelom crevu, što stvara nepoželjnu sredinu za razvoj patogenih bakterija, a kao proizvod fermentacije nastaju pomenute važne kratkolančane masne kiseline (prvenstveno butirat), koje povoljno utiču na celokupnu crevnu floru i funkcionalni kapacitet creva u celini.

Prebiotici naravno ne iskuljučuju probiotike, to su samo različita jedinjenja koja su na istom zadatku i u praksi se često kombinuju kao simbiotici.

Zdravlje u dijetetskim vlaknima

Dijetetska vlakna su se dugo smatrala balastnim materijama, bez nutritivne vrednosti, a njihova uloga se svodila na „čišćenje creva“. Danas se, međutim, zna da ona mogu da spreče razvoj mnogih kardiovaskularnih, metaboličkih, malignih, pa i psihičkih bolesti. Prebiotska vlakna utiču na bolju resorpciju vitamina i minerala, smanjenje patogenih klica u crevima i rizika od raka debelog creva. „Evidencija stepena A“ (najviši stepen tvrdnje u naučnim studijama) znači da adekvatno snabdevanje dijetetskim vlaknima smanjuje rizik nastanka kolorektalnog karcinoma za 30%

Značaj prebiotika lezi u saznanju da je:

70% imunog sistema nalazi se u crevima.

90% serotonina (hormona sreće) se luči u crevima. [1]

Prebiotici pomažu u lečenju Alchajmerove bolesti

Najnovija studija sa Kings Koledža u Londonu, objavljena 29. februara 2024. u časopisu Nature Communications je pokazala da dva jeftina i lako dostupna prebiotika iz biljnih vlakana: inulin i fruktooligosaharidi (FOS) mogu pomoći znatno boljoj funkciji mozga kod starijih ljudi. [2]

Istaživanja na blizancima u medici imaju važnu ulogu jer blizanci imaju sličnu genetiku, slično odrastanje, sličan mentalni i fizički sklop, pa se ti faktori mogu isključiti kao relevantni. Zbog toga je lakše utvrditi da li je za rezultat zaista zaslužan faktor u ishrani koji se ispituje.

Studija je obuhvatila 36 blizanačkih parova koji su bili stariji od 60 godina. Svaki par je nasumično raspoređen u dve grupe. Jedan od blizanaca je primao suplement vlakana, a drugi je primao placebo – svakoga dana tokom 12 nedelja. Ni tim istraživača, ni učesnici nisu znali šta je ko dobio, dok analiza nije bila završena (to se zove dvostruko slepa studija).

„Uzbuđeni smo što vidimo dobre promene za samo 12 nedelja. Ovo otkriće obećava novu epohu u lečenju Alchajmera i poboljšanju kognitivnih funkcija mozga u starijoj populaciji“, izjavila je sa ponosom autorka studije dr Meri Ni Loklajn, sa Kings Koledža u Londonu.

Više o ovoj studiji: Senzacionalno – Alchajmerova bolest se leči prebioticima – Fett-Frei

Zdravlje u otpornim skrobovima

Jedna lepa vest je da osim povrća, prebiotički efekat mogu imati i namirnice koje sadrže ugljene hidrate – krompir, testenina, pirinač… Naime, kada se posle kuvanja ohlade, jedan deo svarljivog skroba prelazi u nesvarljivi skrob koji nas ne goji, jer ne možemo da ga usvojimo. On nepromenjen prolazi kroz probavni sistem. Ova vrsta skroba se naziva otporni (rezistentni) skrob i funkcioniše kao rastvorljiva dijetetska vlakna u crevima, pa stoga ima veoma mnogo zdravstvenih prednosti.

„Otporni skrob“ kao i dijetetska vlakna se ne vari u tankom crevu, već fermentira od strane bakterija u debelom crevu i tako služi kao hrana našim dobrim crevnim bakterijama. Otporne skrobove sadrže: zelene banane, zatim „hleb od juče“, sve mahunarke, salata od krompira i druge skrobne namirnice posle hlađenja. (Uzgred, ovaj efekat traje čak i kada se te namirnice ponovo zagreju).

Najnoviji rezultat međunarodne studije, poznate kao CAPP2, objavljen 25. jula 2022. godine, glasi da dvogodišnja redovna dnevna doza otpornog skroba smanjuje širenje raka gornjih delova digestivnog trakta za više od 60%, uključujući karcinom jednjaka, želuca i pankreasa. Ovo saznanje je pogotovu važno jer se karcinomi gornjeg dela digestivnog trakta često teško dijagnostikuju i uglavnom otkrivaju u poodmakloj fazi. Ustanovljeno je da ovaj zapanjujući efekat traje čak deset godina nakon prestanka unosa prebiotika. [3]

Koliko dijetetskih vlakana tr e ba da jedemo svaki dan?

Za odrasle 30 g dijetetskih vlakana je preporučen dnevni unos. Zbog savremenog načina života nedostatka vremena često se dešava da preskačemo obroke, da se prejedamo, hranimo van kuće i sl. Takva ishrana je siromašna dijetetskim vlaknima, jer su zapostavljene zdrave namirnice, u prvom redu povrće i proizvodi od celog zrna žitarica.

Sledeći primer ima za cilj da ilustruje činjenicu da prosečan evropljanin teško uspeva da pokrije zahteve za dijetetskim vlaknima putem normalne ishrane